Имануел Великовски
Имануел Великовски | |
|---|---|
 Имануел Великовски на конференцији Америчке асоцијације за развитак науке у Сан Франциску 1974. | |
| Датум рођења | 10. јун 1895. |
| Место рођења | Витебск, Руска Империја |
| Датум смрти | 17. новембар 1979. (84 год.) |
| Место смрти | Принстон, САД |
Имануел Великовски (енгл. Immanuel Velikovsky, рус. Иммануи́л Велико́вский; Витебск, 10. јун 1895 — Принстон, 17. новембар 1979) је био амерички псеудоисторичар, најпознатији као аутор бројних контроверзних књига које реинтерпретирају догађаје из древној историји, међу којима је бестселер у САД „Светови у судару“, објављена 1950.[1] године. Претходно је имао значајну улогу у оснивању Хебрејског универзитета у Јерусалиму, и био је угледни психијатар и психоаналитичар.
Његове књиге користе компаративну митологију и античке књижевне извора (укључујући и Библију) да докажу да је Земља доживела катастрофални блиски контакт другим планетама (Венером и Марсом) у древним временима. Великовски тврди да су елекотрмагнетске појаве имале значајну улогу у небеској механици. Такође заступа ревидирану хронологију старог Египта, Грчке, Израела и других култура древног Блиског истока. Циљ ревидиране хронологије је да објасни мрачно доба источног Средоземља (око 1100 - 750. п. н. е.) и помири библијску историју са прихваћеном археологијом и египатском хронологијом.
Академске заједнице су теорије Великовског одбацивали или су их игнорисане.[2] Ипак, његове књиге се често добро продају и добијају одушевљену подршку у лаичким круговима, често праћене тврдњама о непоштеном третману признатих академија према Великовском.[3][4][5][6] Контроверзе око његовог рада и његовог пријема се често називају „афера Великовског“.[7][8][9]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Princeton University press release, July 29, 2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2008) (quoted on website of Dr. Ruth Velikovsky Sharon)
- ^ Palmer, Trevor (2003). Perilous Planet Earth: Catastrophes and Catastrophism through the Ages. Cambridge University Press. стр. 116-119. ISBN 978-0-521-81928-2.
- ^ Morrison, David. „Velikovsky at Fifty: Cultures in Collision on the Fringes of Science.”. Skeptic. 9 (1): 62—76.; reprinted in Shermer, Michael (editor) (2002). The Skeptic Encyclopedia of Pseudoscience, Santa Barbara, Calif. 2001. ISBN 978-1-57607-653-8. стр. 473- 488.
- ^ Cohen, Daniel . Myths of the Space Age, Dodd Mead. LCCN 67-25108. Chap. VIII, Immanuel Velikovsky — the Man Who Challenged the World. pp. 172-94.
- ^ Gordon, Theodore J. (1966). Ideas in Conflict, St. Martin's Press. LCCN 66-23261. Chap. 2, The Miracles of Exodus. pp. 18-48.
- ^ Fair, Charles (1974). The New Nonsense: The End of the Rational Consensus. . Simon and Schuster. 1967. ISBN 978-0-671-21822-5.. Chap. viii, Speaking of Flying Objects .. pp. 139-86.
- ^ Bauer, Henry H. „The Velikovsky Affair”. Aeon. 2 (6): 75—84.. Homestead.com This article, a comprehensive overview, originally appeared in Dec. 1988 La Recherche. pp. 1448-55.
- ^ Bauer, Henry H. (1996). „Velikovsky, Immanuel”. Ур.: Gordon Stein. The Encyclopedia of the Paranormal. Prometheus Books. стр. 781–788. ISBN 978-1-57392-021-6.
- ^ Grove, J. W. (1989). „Pseudo-science”. In Defence of Science: Science, technology, and politics in modern society. University of Toronto Press. стр. 120–50. ISBN 978-0-8020-2634-7.; adapted from Grove, J. W. (1985). „Rationality at risk: Science against pseudoscience”. Minerva. 23 (2): 216—40. PMID 11620774. doi:10.1007/BF01099943..
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
